Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

199

Џ

„Поред моје, баш као и моју, »Дао бих ти пола очевине „И сувише небројена блага.“ Ал' говори лијепа Златија : „Фала теби, Иво говподару ! „Па твојему таком разговору; „Ја од тебе п не гледам блага, „И ја имам блага небројена ; А чујеш ли, Иво господару: „„опеста те преваршти не ћу.“ Па дозива лијепа кадуна, Она виче Иванове слуге: „Донестте ми егбе са ђогата,“ Донесоше егбе са ђогата, Пуне пусте жутијех дуката, Па говори лијепа Златија: уВичи, Иво, твога хазандара, 206 „Нек остави егбе с дукатима, „Шек пмамо блага за ашлука, уда пмамо за што пити вино,“ Викну Иво свога хазнадара, Те однесе егбе с дукатима, ИМ остави у хазна-одају. Кад то виђе од Сења Иване, Он пригрли лијепу кадуну, Па је љуби међу очи црне: уБе аферим, Арнаут-Османе !“ Па му чашу вина наздравио. Пише вино три бијела дана, Док и света неђељица дође, Зове Иво сву господу редом, Па одведе Арнаул-Османа,

190

190)

200)