Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

207

200

љее

Зи

Те у цркви њега покрстио

И Јован му име нађенуо,

Зањга своју секу привјенчао. Кад је тавна ноћца настанула

И млађенце у ђердек сведоше, Ал да видиш чуда великога : Намјери се ђаво на ђавола, Одмиче се једно од другога. Кад у јутру јутро освануло, Поранио од Сења Иване,

Те он шета по бијелој кули,

Па дозива мила зета свога:

У О мој зете, Јован-барјактаре ! „Јеси ли ми мирно освануо „Јел ти у ћуд моја Анђа сека '“ Говори му Јован барјактаре: „Господару, Иво Сењанине ! „Јесам теби и здраво и мирно, „Ком госпођа у ћуд бити не ћег „Ал ми | Анђа нешто невесела.“ Пита Анђу остарјела мајка : „Кћери моја, лијепа Анђуша ! „Што си мајци тако невесела 7 „Ил те нешто Јован окарао 2 „Ал ти није господар по вољи #< Проговара лијепа Анђуша: „Прођи ме се, моја стара мајко ! „Мени Јован ни мукает није, „Нит ме кара, нити ме милује.“ Кад то чула остарјела мајка, Она каже од Сења Ивану:

» О Иване, да мој мили сине!

/

220)