Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

208

201

и

„Анђа нам је врло невесела, „Јован Анђи ни мукает није.“ Кад то' зачу Иван Сењанине, Он говори барјактар-Јовану : „Чујеш море, барјактар -Јоване ! „Што је моја сека невесела, # „Ти јој ниси ни мукает био !< Проговара Јован барјактаре: „Господару, Иво Сењанине ! „Ја се јесам Богу зарекао

„Да јој не ћу лица обљубити, „оке једном у чету не одем, „Да окушам моју срећу прву

» Од како сам вјеру мијењао; „Него дај ми Комнен-барјактара, „И дај мени до тридесет друга, „Да ја идем у Кунар планину, „Да почекам Куну Хасан-агу.“ То се Иву од пна не море, Даде њему Комнен-барјактара, И даде му до тридесет друга; Оде Јован у Кунар планину.

У планини ноћцу заноћили. Кад у јутру јутро освануло, Поранила лијепа кадуна,

Те се пење на зелену јелу, Она гледа друму на пропланке, Док угледа лијепа кадуна,

Ђе промиче барјак кроз планину;

Она сиђе са зелене јеле, Па се врати натраг у дружину, Те дружини она казивала :

245

250

295

270

215