Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

209

202

„Ето оздо Куне Хасан-аге

»0 његовијех тридест Удбињана, „Него да их добро дочекамо : „Ви удрите, који кога може, „Нек барјактар гледа барјактара, „Хасан-агу ни један немојте, уја ћу њега жива уватити, ујер је бржи ђогат од дората.“ То су они у ријечи били,

Док ето ти Куне са дружином. Како ага у бувију дође, Одмах пуче тридесет пушака, Убише му седамнаест друга, Па за оштро гвожђе приватише, Осјекоше до тридесет глава,

А побјеже ага на дорату,

А за њиме када на ђогату; Она ћера агу низ планину, Док пристиже њега на окуци, Удари га тешком топузином; Колико га лако ударила,

Из бојна га седла иставила; Ата паде, а када допаде, Бијеле му савезала руке,

Па посједе његова дората,

А ђогата води у поводу,

Па пјешице агу призајмила. Кад ишћера агу у дружину, Дорина му поклонп Комнену, Па одоше к Сењу на крајину. Кад су били Сењу бијеломе, На муштулук Иву отрчаше :

280

285

290

295

300

Сао с> сл