Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

1 „Дај муштулук, Иван-господару ! „Ево теби Јован-барјактара, „Бе он иде здраво и весело, „Води жива Куну Хасан-агу, „Носи тридест глава јуначкијех.“ Кад дођоше у бијело Сење, Проговара од Сења Џване: „Бе аферим, мој зете Јоване ! „Кад сп таки јунак на мегдану.“ Говори му Златија кадуна: „Господару, од Сења Иване ! „На поклон ти шићар од јунака, „А дај мени Куну Хасан-агу, „И дај мени свилене тенељфе, „Да објесим Куну Хасан-агу.“ Даде Шван, не рече ријечи. Поведоше Куну Хасан-агу ; Кад су били на воду Врбову, Проговара. Златија кадуна : „Чујеш море, Куно Хасан-ага ! „Вилш да ћу те сада објесити! уја нијесам Јован барјактаре, „Веће твоја Златија кадуна : „Ево има девет годиница, „Како сп ме од мајке одвео, „Нијеси мп лица обљубио.“ Па објеси агу код Врбове, Па се врати на бијелу Булу, Па говори Сењанину Иву: „Господару, од Сења, Иване ! уја пшјесам Арнаут-Османе, „Него када Куне Хасан-аге,

310

320

о ке ст

330