Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

204

антике /

„Па сам дошла, да ти будем љуба,“ То је Иво једва дочекао, Води каду у бијелу цркву, Те изнова каду покрстио, Дивно јој је име нађенуо, Дивно име: Питома Ружица, Па је онда за се привјенчао, И весеље велико чинио, Сву/тосподу на весеље звао. /

РА /

и 929.

Млади Марјан и Арнаут-Осман.

– | Књигу пише од Удбине Панџа, Те је шаље у Сијење Иве:

„Да ме чујеш, Сијењанин-Џво ! „Хајде мене мору на закуке

„На мирење и на братимење : „оста било боја по крајина, „Доста нама гинуше јунаци,

»Но ми хајде мира да чинимо; Ал да чујеш, Сијењанин-Иво ! „Не поведи сестрића твојега, „Баш сестрића млада Маријана, „И ја не ћу Арнаут-Османа,

ујер су оба кавгаџије млади,

„Те те нама заденути кавгу,

„Сви можемо изгинути лудо.“ Књига оде Сијењанин-Иве.

Кад он виде, што му књига каже, То је Иве врло мило било,

Ш6, 151. — Без напомене.

(ој (== (ма |

10

| (5)