Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

22157

МИА И он виђе, што му ситна пише, Он се мучи, што ће од Секуле; Секулу је санак преварио, Но је Јанко љуби говорио: „Немој, љубо, доказал" Секули, „Ја на станак у Косово пођох „Побратиму од крајине Мују:“ Оно рече, на ноге скочио, И поведе тридесет бановах. Када Јанко у Косово дође, И ту Турке под шатором нађе, Међу њима Грубац-Османтата. Кад је Мујо угледао Јанка, Скочи Туре од земље на ноге, Руке шире у лица се љубе Па им Турци мјесто учзинише, Па им дају вино и ракију. Кад се рујна понашише вина, Тадер рече од крајине Мујо : » О сестрићу, Грубац-Осман-ага ! „Знаш ли, Туре, што смо говорили # „Ји уфати побратима мога, „Па му свежи наопако руке-“ Скочи Туре, ријеч не чинило, И повеза Јанка с бановима; Тадер рече војевода Јанко : „Лох мене! мој мио сестрићу ! „Да си овђе с твојијем ујаком, „Не би мене савезали Турци.“ Секула. је дома остануо, И њега је санак преварио, Брзо заспа, хитро поскочио,

[515] ср

[15] сл

от со