Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

МЕ Е је ружан санак угледао, Својој ујни санак кажевао :

218 „Чу ли мене, моја мила ујна ! „Мало заспах, виђех санак ружан „За ујака војеводу Јанка: „Провре вода мутна и крвава, „Она провре прео сред Косова, „И дофати ујака мојега,

„Понесе му коња пи оружје; „Да ј отиша' на станак Турцима „Ја бикрека', да би погинуо.“

А ујна му ријеч говорила. | „Кам да није, дијете Секула ! „Отиша' је Јанко у Косово,

„А на станак од крајине Мују; „Данас те га Турци изгубити,“

А кад зачу дијете Секула,

Узе брзо коња и оружје,

Па потрча у поље Косово;

Он нагони Косовијем вранца,

2

Пред њим биза25) самовољна пође,

Па Турскога обиде шатора, Она Јанку уз кољено дође; Шшта Јанка од крајине Мујо: „А за Бога, побратиме драги ! „Чија биза од планине дође „Те обиде шатора мојега, „Она тебе уз кољено дође 2 „А“ каква је, јад је задесио ! „Окована у фереџу златну,

28) Биза у Прној гори зове се псето.

14»

55

60

т0

с 80