Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

219

212

»рог зна, има добра господара.“ А Јанко му ријеч говорио :

„Чу ли мене, драги побратиме ! „Ово ми је биза Секулова,

„Кад идемо друмом проз планину, „Обидује многе каравуле,

„А да мене не запану Турци.“ У то скочи од крајине Мујо,

И погледа пољем Косовијем, Али виђе коња и јунака, Жеестоко ли зечки поскакује ! Од друмовах маглу. подизаше, Од копитах ватра сијеваше;

А виђе га од крајине Мујо, Хитро пита побратима свога: „А за Бога, побратиме Јанко !

„ Откуд вама љетни дажд находи # „Јер је пала магла Кођовијем, Е „Сијевају из магле свијеће.“ Скочи Јанко, гледа низ Косово, Угледао врана п Секула, Побратиму ријеч говорио:

„Није, побро, даждиц Косовијем ; „Сушна магла и сушница муња, „Која ће ни јаде замијеват : „Ево иде дијете Секула,

„На дајба се напучио свога,

„2 сам њега. дома оставио.“ Тадер рече од крајине Мујо:

„О сестрићу, Грубаш-Осман-ага ! „Отидиде на друм пред Секулом, „Те му сепути наопако руке,

82

90

у

ст

100

105

ма