Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

[55] А :о5

220 „дДоведи га мене под шатором, за не чини пакост од Тураках.“ Скочи Туре, коња узјахало, 115 И отиде на друм пред Секулом, И Секули ријеч говорио : „Вежи руке, бановац-Секула ! Иди - мудро, не погини лудо |“ Секула му ријеч говорио: 190 >» О Турчине, жељела те мајка! »Мене ] мајка на рођењу клела, » Од једнога да не вежем руке.“ И разгрну међедину суру, Те пзвади топуз из терћије, 125 Њим удари Грубац-Осман-=агу, Паде Осман у зелену траву, Секула му руке савезао, Остави га насред друма пута, Па потрча Турскому шатору, 130 И Турски је шатор обиграо, Па Турцима ријеч бесједио : „Веж'те руке, пасја вјеро Турци !« Кад то зачу од крајине Мујо, Свој дружини савезао руке, 135 Он Турцима, а Секула њему; Па уљеже под шатор Секула, Све пзбачи Турке п банове, Избачи их насред Косовога, , Да их пече сунце Петровога.“") 140 221 Па почину под шатор Секула, Девет лулах попио дувана;

29) Ваља да дана пли имена, или је погрјешка. мјесто Петрова 2