Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

1

|

Па изиде насред! Косовога,

И шездесет коња. доводио,

Те товари Турке и банове, (Он товари по да на. једнога ; Па их зајми преко Косовога, И дофати Грубац-Осман-ату, Те га бачи на трешељ дашџи, Све их зајми у Сибињу граду. Кад Секула на дворове дође, Он дозива своју милу ујну: „Ну ход ујна, да растоваримо.“ Скочи млада, ријеч не чинила, Растовари Турке и банове, Па их мећу у ледну тавницу; Вјерна љуба Јанка дофатила, Те га она бачи у тамницу;

И плећима пао на подницу,

_И многе му кости запуцале,

222

А Јанко је љуби говорио: „Авај, љубо; да те Бог убије, „Што учини, памет изгу била, |!“ А она му тадер бесједила: „Давно сви је, Јанко, изгубио : „Буд ли хојде у поље Косово, „Што ти не зва дијете Секулу У Ти тамницу ледну затворише, Ту стојаше за неђељу данах; Но се Јанко у јад домислио,

У тамницу вњигу накитио,

Те ју посла својој сестри Јани: „Брже, Јано, да би двору моме, „Јанко ти се мучно разболио,

145

160

170