Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

215

„ Ходи, сестро, да се опростимо.“ 175 Теке Јану књига допанула,

Једино је слово погледала,

Брзо, Јанку на дворове пође.

То зачуо дијете Секула,

Секула, се препаде од мајке, 130 Из тавнице Јанка извадио.

Каде Јана, на дворове дође,

Она Јанкају столове пађе,

Са Јанком ве дивно упитала,

Но се Јанко 'вестри пожалио : 185 Све јој каза што ј истина била;

Па је Јанку сестра говорила:

» Чу ли, Јанко, живота ми твога !

„Да сам тебе нашма у тавницу,

„Боље бих ти притврдила руке, 190 » Ту би стоја' три године данах

„Докле би ти кости окапале.“

Она скочи, довати Севула :

„Хај, Секула, дома да кдемо 1<

Куми Јанко сестру од невоље: 195 „Немој ми га, моја мила секо !

» 2 ја немам до њега никога,“

Мјетко се Јане напучила,

Па скочила тавници на врата,

Од тамнице врата отворила, 200 И извади тридесет бановах,

Те их посла Јанку на дворове,

А доведе дијете Секула, | Те посјече тридесет Тураках.

(А у