Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

бе | Оена „То ће ти је оборити Турци, „% п мене стара - погубити.“ Тек што стари у ријечи бјеше, Ал' ето тп Сењанина Ива, | Сав му вранац у крв огрезнуо, На Ивану седамнаест рана, Носи десну у лијевој руку; Догна вранца пред бијелу цркву, Па говори остарилој мајци: | „Скин ме, мајко, са коња вранчића, „ Умиј мене студеном водицом, 57 причести вином црвенијем.“ Хитро га је мати послушала, Скиде њега са коња помамна, Па га уми студеном водицом, 1 зали га вином црвенијем ; Па га пита остарпила мајка: „Што би, сине, у земљи Талији #“ Оде Иво 'вако говорити : ујобро, мати, у земљи Талији: „Доста, мајко, робља наробисмо, „А јошт више блага задобпсмо, „Па се здраво дома повратисмо; „Но кад бисмо на првом конаку, » Ту нас стиже и прва ноћера, „Дрни коњи, а дрни јунаци, „Црне носе око главе чалме, „По једном се ватром претурисмо, » Од њих нико не остаде, мајко, » Од нас нико не погибе, мајко; „Но кад бисмо на другом конаку; „Ту нас стиже п друга поћера, —

сл