Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

226

215

„Бујели коњи, а бјешњи јунаци, „Бијеле им око главе чалме,

„По једном се ватром претурисмо, „Од нас нико не погибе, мајко,

»Од њих нико не остаде, мајко ; 6 „Но. кад бисмо на трећем конаку,

„Ту нас стиже и трећа ноћера,

„Црна струка, а дугачка пушка,

ст

„Прегореле ноге до кољена, „По једном се ватром претурисмо, „А по други бити започесмо,

=

» Од њих, мајко, нико не погибе, „Од нас, мајко, нико не остаде, „Ло остаде твој сине Иване,

о И он ти је рана допаднуо, „Ево десне у лијевој руке!“ То говори, а с дунтом се ерем. То изусти, лаку душу пусти, И умрије, жалосна му мајка ! Бог му дао у рају насеље ! 80 Нама, браћо, здравље и весеље !

| Е: 2)

Смрт Илије Смиљанића.

Нешто тишти у зеленој трави:

Ил је вила, или љута гуја #

Нит је вила, нити љута гуја,

Веће пишти Омиљанић Илија,

Илија је рана допаднуо. 5 Ал ето ти Мандушића Вука,

Па он пита свога побратима :

(|