Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

219

„Што ми цвилиш, драги побратиме #“

Вели њему Омиљанић Илија : „ране су ми, брате, одољеле.“ Вели њему Мандушићу Вуче: „Мореш ли ми драги побратиме, „Мореш ли ми ране пребољети, „Да ти тражим лагане хећиме, „Да ти градим мекане мелеме #“ Проговара Смиљанић Илија : „Не мучи се, не тражи хећима, „Не харчи се, не гради мелема, „Већ ме носи моме б'јелу двору, „Моме двору, мојој старој мајци, „Да ми мајка моје ране вида, „Ђуба моја да стере постељу, „Сеја моја да ме водом поји.“ Вели њему Мандушићу Вуче:

~ Да те новим, побро, моме двору,

„Мати моја да ти ране вида, „Ђуба моја да стере постељу, „Сеја моја да те водом поји.“ Проговара Смиљанић Илија: „Аја Богме, драги побратиме ! „Туђа мајка ране повређује, „Туђа љуба ореговито стере, „Туђа сеја горком водом поји,“ То изусти, а душицу пусти.

10

| сл

20

[55] ст

30