Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

Те је шаље ка Пећини Ст'јени На кољено Ковачевић-Рами: 90 „Ето књига, Ковачевић-Рамо ! „Хајде мени у сватове, побро ! „1 поведи хиљаду сватова.“ Па четврту књигу накитио, Те је шаље побратиму своме, 95 Побратиму, Накић- Хусеину : „Хајде мени у сватове, побро ! „И поведи триста коњаника,“ Па је пету књигу накитио, Те је шаље Лики и Крбави 100 На кољено Личанину Талу: „Хајде мени у сватове, Тале! „Да ми будеш чауш у сватов'ма, „И поведи тридест Орашана.“ Таке књиге Нуко растурио, 105 Па он сједе код демир-пенџера, ~ На демир се пенџер наслонио, Чини сеир бијела Новина; Ал' ето ти поште књигоноше, Пошта бјеше танано Латинче, 110 Како дође, у одају уђе, Капу скида, Бог помоћ назива") И Нукици пољубио руку, У руци му књигу оставио. Гледа књигу Новљанине Нуко, 115 Али књига од Сења Ивана, У вњизи му Иван накитио : „Побратиме, Нуко Новљанине !

"2 (4) ге

з2) Мјесто „Бог помоћ“ у говору би се казало Божју помоћ.