Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме
5
» Чуо јесам, кавују ми људи, „Да си, Нуко, кулу начинио
У ширину од триста табана,
» У висину од девет тавана, , „Куцало ти пет стотин" чекића, „Три стотине ђеце аргатара, „Градио си четири године;
„Да Бог даде, хаирли ти било ! ујеси, Нуко, цуру испросио, „Да Бог даде, у сто добрих часа ! „Да ме хоћеш у сватове звати! „Добра дора у подруму раним „ Три године дана бијелијех, „Рад бих био огледати дора, „Огледати на твојој кошији, „Море ли ми узимал кошије.“ А кад виђе Нуко Нов; те А кад виђе, шта му књига каже, Он по оној другу ситну пише: „Побратиме, Иван-капетане ! „Ходи мени у сватове, побро, „И поведи дора од мејдана, „Ал не води мложине сватова, „Опрота је лијепа ђевојка, „Пуно свата дароват не море.“ Истом Нуко вњигу отиснуо, Ал ето ти друге књигоноше, Како дође, у одају уђе,
Кашу скида, Бог помоћ назива, И Нукици пољубио руку,
У руци му књигу оставио. Гледа књигу Нуко Новљанине,
120
125
130
[5 и сл
п-Е ст <>