Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

5

» Чуо јесам, кавују ми људи, „Да си, Нуко, кулу начинио

У ширину од триста табана,

» У висину од девет тавана, , „Куцало ти пет стотин" чекића, „Три стотине ђеце аргатара, „Градио си четири године;

„Да Бог даде, хаирли ти било ! ујеси, Нуко, цуру испросио, „Да Бог даде, у сто добрих часа ! „Да ме хоћеш у сватове звати! „Добра дора у подруму раним „ Три године дана бијелијех, „Рад бих био огледати дора, „Огледати на твојој кошији, „Море ли ми узимал кошије.“ А кад виђе Нуко Нов; те А кад виђе, шта му књига каже, Он по оној другу ситну пише: „Побратиме, Иван-капетане ! „Ходи мени у сватове, побро, „И поведи дора од мејдана, „Ал не води мложине сватова, „Опрота је лијепа ђевојка, „Пуно свата дароват не море.“ Истом Нуко вњигу отиснуо, Ал ето ти друге књигоноше, Како дође, у одају уђе,

Кашу скида, Бог помоћ назива, И Нукици пољубио руку,

У руци му књигу оставио. Гледа књигу Нуко Новљанине,

120

125

130

[5 и сл

п-Е ст <>