Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

239

пи Каил била сва три капетана, Па од земље на' ноге скочима, И одоше Нукичиној кули, Изиђоше на горње чардаке У одају међу поглавице ; Они Турком Божју помоћ вичу, Турци њима љевше притатили, За своје се здравље попитали, И рекоше, да су здраво били. Умаче се један до другога, Овој тројици мјесто начинише, Па пм дају вино ожђелдије, Ожђелдије п добродошлице. Кад се рујна накитили вина, Онда рече Хрњица Мустафа: „ Чујете ли, до три капетана ! „Молимо вас, кано старијега, „Нек не иду ти ваши сватови, „Само Турски нек иду сватови, „Док лијепу цуру доведемо, „Метнућемо на пољу кошију, БИ ја имам коња за мејдана, » Ондар ћемо коње огледати.“ Каил била сва три капетана, И одоше сви Турски сватови, А осташе власи под Новином. И сиђоше ка Градашцу Турци Двору б'јелу Јусуф-алајбега, Лијепо их беже дочекао, Три бијела дана придржао; Кад четврто јутро освануло, Завикаше кићени чауши,

34()

345

360

365