Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме
210
У ава бо
Тале виче, к'о кад јелен риче: „Хавурала, кићени сватови !
» Кратки данци, далеки конаци, „Далеко је Нови на крајини,“ Лијепо их беже дариваше, Ког јаглуком, кога бошчалуком, А Нукицу коњем п ђевојком. Отале се свави подигнули ; Кад су дошли бијелу Новину У шпроко поље под Новином, Не ће Мујо Нукичиној кули, Већ устави на пољу сватове, И устави од злата кочије,
Па извади спроту ђевојку, Изведе је насред поља равна, Џа је метну у зелену траву, И у крило хиљаду дужата,
Па он виче грлом/бијелијем : »Когођ има коња; за мејдана, „Пека води низ поље широко, „Метнута је на пољу кошија, »На кошији лијепа ђевојка, „у крилу хиљада дуката; „Когођ узме на пољу кошију, „Па част њему лијепа ђсвојка » 1 уза њу хиљада дуката.“ Ту се коњи млоги поведоше, · Пет стотина ата и парипа, Одведоше низ поље шпроко, Одведоше четири сахата,
Па пружише свилене гајтане, За гајтане коње заведоше,
370
3715
(5 со сл
(475) (кој =>
со (ој (55)
400