Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

Кад рекоше, онда потекоше. Кад потече коња пет стотина, Стаде црне земље тутњавина. Нај острагу Крла капетане

На зеленку коњу маменоме, (ове је Крла стражње окупио, На их први сахат ишћерао. Кад на други сахат наступили, Онда Крла стражње оставио, Па је Крла прве сустигао,

Па он шњима из дизгина иде. Нешто Крли очи утекоше,

Те погледа уз поље широко, Али пред њим Иван капетане На дорату коњу од мејдана, Далеко је Иван измакао,

Има, брате, од по сата више; Онда Крла прве оставио, | Мало зеки дизгин попустио,

Па он гони Иван-капетана ; Мало гони, ал га стиже брзо, Па спрам њега уставља зеленка, Те му зеко иде из дизгина. Кад на трећи сахат наступише, Нешто Крли очи утекоше

У напредак уз поље широко, Ал пред њиме од Ердеља бане

Љ Ј На вранчићу коњу маленоме, “РОДА

Далеко је бане измакао, Не бп дуга пушка донијела. Онда Крла остави Ивана, Па поћера од Ердеља бана;

410)

415

(50) (=)

155 ~ > ст

со с>