Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

212

200

Мало гони, ал га стиже брзо, Џа спрам њега уставља зеленка, Те му зеко из дизгина иде. Тако ишли хода три сахата,

На четврти када наступили, Нешто Крли очи утекоше —-

У напредак уз поље широко, Али пред њим Хрњичин Алиле На ђогату коњу Хрњичином ! Далеко је Алил одмакнуо,

Има, брате, хода по сахата ! Онда Крла оставио бана,

А зеленку дизгин попустио

И показа златну бакрачлију,

Па поћера Мујина Алила;

Мало гони, ал" га стиже брзо, Како дође, онако и“ прође; Алил виче грлозу бијелијем :

„Побратиме, Крла капетане! „Зар не жалиш, вам те Бог убио! „Зар не жалиш претила, зеленка, % „Таког коња у Турчина нејма, »У Турчина, ни у каурина: „Одлетиле плоче све четири,

„Из копшта црна крвца иде, „Хоће њему одлећет' копита.“ Жао Крли претила зеленка, Устави га насред поља равна, Па одјаха претила зеленка,

Те му диже ноге све четири,

И на њима плоче ове четири! Виђе Крла, ђе га преварише,

435

у ог (5 (| =>

[5 (5 ог

160