Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

Па посједе свог коња зеленка, Окрену га уз поље широко, Па поћера Мујина Алила, Тад! потеже из чизме канџију, Па састави претила зеленка, "Удара га с обадвије стране. Да је коме стати погледати, Би рекао и би се заклео, (сДа се зеко земље не дод'јева, Већ су подањ крила подметнута. Мало гони Мујина Алила, Мало гони, ал' га стиже брзо, Како дође, онако и прође, Па доћера коња до ђевојке. | 243 Код ђевојке одсједе зеленка, Покупи јој из крила дукате, А ђевојци коња додаваше, Те ђевојка добра зеку вода У то доба Хрњичин Алиле ") На ђогату коњу Хрњичином, Па говори Крли кашетану : „Побратиме, Крла капетане ! „ Твоје рушне, а наша ђевојка ; » Турека вјера поднијет не море, „Да каурин обљуби Туркињу.“ Онда рече Крла капетане: „Побратиме, Гојени Алиле ! уја сам Богу јемин учинио, »да се не ћу оженит влахињом, „Већ Туркињом лијепом ђевојком; „Данас ми је Бог у срећи даде.“

85) т, ј. допаде.

470

415

480)

15 со от

490

..