Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

296

Опет му је Алил говорио: „ Твоје рушпе, а наша ђевојка; » Турска вјера поднијет не море, „Да каурин обљуби Туркињу.“ Њему Крла тихо говорио : „Побратиме, Гојени Алиле ! уја сам Богу јемин учинио, уда се не. ћу оженит' влахињом ; » А да сам се ћео оженити, „ја бих до сад пород изродио; „Веће сам се Богу затекао,

ода »да се хоћу оженит Туркињом: „Данас ми је Бог у срећи даде, „Те је данас добих на јунаштву.“ Више Алпл не шће говорити, Већ потеже двије пушке мале, Обје Крли у њедра сабуо. Нуто Крле, среће добре ти је! На њему је панцијер-кошуља, Ни једна му ране не зададе; Он допаде до зеленка свога, Свом зеленку у седло пануо,; У та доба оба капетана, =") Па за оштре сабље прифатише, Међу Турке јуриш учинише, А за њима табор навалио. Ту ве с мјеста кавга заметнула, (Ом'јешалше се Турци и каури, Стаде Фука крсташа барјака, Стаде црне земље тутњавина ; Ни брат брата познат не могаше,

36) т. ј. допадоше.

500

от (==) о

510

сл == сл

(о ~) си