Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

250

242

си

„Алија ће одвести ђевојку ;

„Кад замакне у Нови с ђевојком, „Нема Фајде ићи за Алијом; »Већ с' опремај на тананој кули: „Удри на се рухо крајишничко, „Какво нове млади крајишници, „Док ја спаднем низ бијелу кулу, „И опремим два коња витеза : „Мене Вилу, тебе Ластавицу,

„Да идемо бијелу Озину,

„Не би л' тамо застанули Турке, „Да што нама Бог и срећа даде.“ То је Иво послушао Рада:

Док с' он спреми на бијелој кули, Рад изведе два коња витеза ; Машише се коњма на рамена, Отидоше бијелу Озину.

Кад су били друму“на. раскршће, Ђе излазе друми од Новога, Рече ријеч Облачићу Раде: „Господару, Ришњанин-Иване | „Прошли су нам Турци у Озина, „Погнај коња, да идемо брзо, „Не би л тамо застанули Турке.“ У то доба под Озин дођоше; Турци пали около Озина, Разапели по пбљу шаторе.

Тад) говори Облачићу Раде: „Господару, Ришњанин-Иване ! „Кад будемо под бијелу кулу, „Ти привати коња и мојега,

„Па окрећи коње испод куле,

135

140

|

нЕ(55 150

160