Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

251

: КЕ уја ћу ићи на танану кулу, »На кули је Новљанин Алија, »Он са краљем пије рујно вино.“ У то доба под бијелу кулу; Од добријех коња одјахаше, Узе коње Ришњанин Иване, Оде Раде на танану кулу; Ал на кули тридесет Новљана, Међу њима Новљанин Алија, А до њега од Озвина краљу. Како дође Облачићу Раде, Тако Турком Турски селам даде. Пом'коше се један до другога, Код Алије мјесто м' учинише, Дадоше му тридест ожђелдија, Ожђелдија и добродошница, Попи Раде тридесет здравица, Попи Раде, а не скваси брка. Тада рече Новљанин Алија : » 0] Бога ти, незнан крајишниче ! »Откуда си #% од које л' крајине 2“ Раде им се из далека каже: уја сам јунак из Добуја града, „По имену од Добуја Мујо, уја сам диздар у Добују граду, уПак сам скоро купио дората, У Од каура за триста дуката, » И дошго сам потећи на трку, »Да окушам срећу у дорату; » А утече коњма Новљанскијем, удаиста га продавати не ћу.“ Вели њему Новљанин Алија:

16%

165

170

175

180

185

190