Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

[15] сл

[55]

а 08

„Бе аферим, од Добуја Мујо! „1 ми коња за трку имамо, „Зашста их огледалт хоћемо

УУ равноме пољу Новљанскоме.“ Истом они у ријечи били, Повикаше кићени чауши : „Опремајте се, кићени сватови ! „Ко је коњик, потежи колане, „Ко је пјешак, притежи опанке, „А ти, краљу, изводи ђевојку; „ јанци кратки, а конаци дуги, „Хоће нам се дома застарати.“ Мало време за тим постајало, На граду се отворише врата, Игиђоше два краљева сина. Изведоше од злата кочије

И у њима љепоту ђевојку,

За кочијам девет сеисана“——_ Ове лијепа руха ђевојачког. Тада скочи Новљанин Алија,

А за њиме тридесет Новљана, А за њима од Озина краљу,

А за краљем Облачићу Раде. Рече Раде од Озина краљу: „Чујеш, море, од Озина краљу! „»Изнеси ми једну купу вина, „Имам слугу под бијелом кулом, „Да е' напије црвенога вина.“ Краљ повика своје вјерне слуге, Изнесоше једну купу вина, Купу вина од дванаест ока; Наже једном Ришњанин Иване,

200

205

210

220

а ис ит