Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

А ишћера Облачићу Раде. Појездише хиљада сватова, Нареди се алај за алајем:

У првом је Новљанин Алија,

А у другом лијепа ђевојка. _Шћаше Иван да заметне кавгу У Озину под бијелом кулом, Ал' не даде Облачићу Раде: „Не, Шване, драги господару ! „Док будемо друму на раскршће; „Кад будемо друму на раскршће, „ја ћу пустит коња Ластавицу, „Господару ! уз девет алаја, „Доћераћу Новљанин-Алију, „Па што коме Бог и срећа даде; „А ти хајде управо к ђевојци, „Па увати од злата кочије, „Посијеци кума и ђевера;

„И увати девет сеисана,

„ПИ погуби девет коморпија.“

У то доба на раскршћу бише, Пусти коња Облачићу Раде,

А потеже дугу палошину,

Оде Раде уз девет алаја,

Док изиђе уз девет алаја, Деведесет одсијече глава; Када стиже у алај десети, Побјеже му Новљанин Алија; Стиже њега Облачићу Раде, Удари га по десном рамену, На лијевој сиси растави га;

Пак се натраг кроз сватове врати,

230

295

240)

> (а ~> ст >