Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

У о

Онђе му ве се потпрдују Турци: „Јао Тале! за луду те вале ! „Не пмаде да јунаке с јечеш, „Већ ис'јече бабе по Јаноку, „Старе бабе, и ђецу нејаку !

_„Јер ти кога роба не зароби ;

„Да куд ће ти покор и срамота“ „Сад ве немаш чиме повалити.“ Ражљути се будалина Тале,

И он просу до тридесет глава, На се метну Српско одијело,

Ка' што носи Шарићу Цвијане, Прав' отиде у Орпске Котаре; Ал' је Тале заџазио, курва,

А балш сестру Јанковић-Отојана, Јал' ] одвести, јали главу смести. Кад он дође Стојанову двору, Алп Стојан крено име служи,

У прољеће светитеља Ђурђа;

У двору му млога гостиница, Пред двором му дивно коло игра, Коловођа сестра Стојанова,

А каква је! да од Бога нађе ! Та љепша је од бијеле виле: Очи су јој -два камена драга,

Два образа два ђула румена, Обрвице с мора пијавице, Трепавице крила ластавице, Б'јели зуби два низа бисера ;

А танка је, како и шибљика ; Висока је, како оморика; Каде игра, канда паун шеће;“

То

100