Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

258

950

~

Кад говори, ко да голуб гуче;

Кад се смије, канда сунце грије; Под грлом јој три ситна ђердана, Два од злата, трећи од бисера; Стоји звека на врату ђердана, Стоји шкрипа окута од сандала. Кад је згледа будалина, Тале, Увати га Чивутска грозница. Онда, јој је Тале говорио: „Анђелија, секо Стојанова ! »Донес'дер ми студене водице, »јер сам, душо, врло ожеднио.“ Анђелија рода господскога,

Она њему добро одговара: „Бога, теби, незнана делијо! »Моја браћа крено име служе, »Иди к њима, те се напиј вина, » А ја ћу ти коња приватити.“ Ал' ве вати Тале у пепове, |

Те извади три прстена златна: „Па ти, Анђо, три прстена златна: „ја сам онај Шарићу Цвијане, „Што те мени Стојан поклонио.“ Превари се, уједе је гуја,

Па се вати, да узме- прстење, Увати је Тале будалина,

Па је баци за се на кулаша,

Па побјеже преко поља шњоме, А попјева танко гласовито : „Сив соколе, ђе сп долетио,

»Да хоћеш ли здраво излетити „И изнијет тицу препелицу #“

105

100

14

от

120

130