Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

'

259

ПИО Повикаше из кола ђевојке: » О Отојане, жив' те Бог убио ! „Славу славиш, ал ти не помаже ; „Ево дође једна потурица » И на њему Орпско одијело, » Однесе ти сестру Анђелију „На вулашу коњу великоме, » Па срамоту од таких сердара.“ За то Стојан ни хабера нема, Већ изиђе на високу кулу, Па припали четири гласника, Хабер даје на четири стране, Па се врати, сједе пити вино. И то вриме за дуго не било, Ал ето ти четири сердара, Ето првог Шарића Цвијана, И он води хиљаду момака ; И другога Вида Керавице, И он води шест стотин коњика, И трећега СОмиљанић-Илије, И он води хиљаду момака, Све коњика љутих оклопника; И четвртог Мандушића Вука, Он не води ни једнога друга, Прав' одоше трагом за Турчином. У Турчина добар кулаш био, Далеко је Турке сустигао, На Попини сниже Велебита. Кад му Турци згледаше ђевојку, За њу једну по четири дају, И дају му хиљаду дуката; На то Тале ни да гледа не ће.

110

150

160

пе: |