Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

„Да те љуби за живота мога; уда то плачем и сузе прољевам.“ Али вели дилбер Иконија:

» 0 мој бабо, Милутине кнеже! у Ти очисти тридесет одаја,

„И готови господску вечеру; »Не брини се за моје ђевојке, „Набавићу тридест другарица; уја ћу бити на бијелој кули.“ Кад ђевојка баба, научила,

Она узе дивит и хартију,

Те написа књигу на кољену Побратиму Новаковић-Грују: „Побратиме, Новаковић-Грујо! „Како тебе ситна књига дође, „Омах избер' из ваше дружине, „Побратиме, тридест младих друга, »„Којино су као и ђевојке, „Хајде шњима на Грахово равно » А нашему пребијелу двору.» Кад ђевојка књигу написала,

На вришко је Грују оправила. Кад хајдукну ситна књига дође, Намах викну у своју дружину; Окупи му се тридест младих друга, Сваки бјеше љешии од ђевојке; А поскочи челебија Грујо,

Па довати лака џевердана,

Оде право на Грахово равно,

По акшаму стиже у Грахово

А пред кулу Милутина кнеза;

Дочека га дилбер Иконија,

со сл

4()

от сл (МАЈ

Тила сет