Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

Руке шири те г у лице љуби, А дружину у бијелу руку, Одведе их на бијелу кулу,

Па отвори попете сепете,

Те извади рухо ђевојачко,

Те обуче тридесет хајдука, Па их води у тридест одаја, Али вели дијете Груица: „Браћо моја, трпдест мојих друга! „Сваки сједи у својој одаји, „Па кад дођу пашине делије, уУБубите их у скут и у руку, »Отпаштте им свијетло оружје, 5 А служиште вино и ракију,

» А слушајте моје Даницкиње: „Када пукну на бијелој кули, уја ћу онда пашу погубити, > ви сваки свога погубите, „Па хајдете на бијелу кулу, уда видите што ј од паше било.“ Одведе их дилбер Иконија, Растури их у тридест одаја, Па се врати на бијелу кулу, Те извади своје рухо дивно, Те облачи дијете Групцу: Обуче му танану кошуљу

Са сувијем узведену златом, А на ноге гаће сандалије,

А на плећи три кавада жута, А по њима три ћемера златна, Око грла трпи ситна ђердана

И четврту мрежу од бисера,

то

То