Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

259 Пружа купу у десницу руку; Не ће Тале вина ни да гледа, Но ђевојку за бијелу руку, Те је баци за се на кулаша, Припаса је п два п три пута, Четвртијем од сабље капшом, Па побјеже преко поља равна, Како зв'језда преко неба, сјајна, Оде Тале уз поље Мијоље Док достиже дружину осталу, Достиже их под гору Мијољу. Обрће се Селим алајбеже, Те говори од Орашца Талу: » Хај аферим, од Орашца Тале! ујеси добра роба заробио, » Таког овђе у ордији нема |“ Мило јесте од Орашца Талу, Мила му је сестра Стојанова, Мила му је, те је погледује, Драга му је, те говори шњоме: » 0 Ђевојко, сестро Стојанова ! ујесу л' тебе обични сватови 2 ујел' ти мио млади ђувегија 2 »Јјесу ли ти мила два ђевера 2 „Кум ће бити Селим алајбеже, ува ђевера два Беширевића, » Бувегија од Орашца Тале,“

"Говори му сестра Стојанова;

„Мила су ми два ђевера млада, „Два ђевера, ка' два брата моја, » А мио ми јесте ђувегија, „Јесу мене обични сватови; 16

155

160

165

170

175

180

185