Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

269

„Тек су мене свати изненада,

„Нијесам им понијела дара;

„Имам, јадна, браца устаоца,

ја се уздам у брата мојега

уда ће за мном понијет' дарове: 190

„Из пушака црнијех крушака,

„Од сабаља крвавих марама.“

Тако они у ријечи били,

Обазре се од Орашца Тале,

Те погледа уз поље Мијоље, 195 Ал' Мијоље магла попанула,

Па говори од Орашца Тале:

» О ђевојко, сестро Стојанова !

„Онудије сада проходисмо,

„Оне магле онђе не бијаше; 200 „Јеси л свикла, сестро Стојанова, „Бад је ведро и кад грије сунце

„Хоће л поље магла“попанути #

» Да л' је магла, да л' је“ Српска војска #“ Она шути, ништа не говори. 205 Па дозивље од Орашца Тале:

» О Турчине, Селим алајбеже !

„Ти одјаши коња јахаћега,

„Па узјаши на једека свога,

„Те разгони војску на алаје, 210 „Нек клањају, нек се Богу моле,

„Не бисмо ли данас из каура,

„Из каура изнијели главе,

„Из каура робље изводили «“

Послуша га Селим алајбеже, 2 Те разгони на алаје војску,

Те клањају и Богу се моле.

сл