Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

270

261

Мало било за дуго не било, Јесте Српска војска достигнула И пред војском Шарићу Цвијане, За Цвијаном Јанковић Никола; Под Цвијаном коњиц узмахује, Те претура пјену преко себе, Преко себе п преко јунака;

И за њима тешка војска бјеше; Како који јунак дохођаше, Тако они јуриша чињаху.

Јесу Турци одвише јунаци: Затекао Селим алајбеже,

Што пропушта Селим алајбеже, Не пуштају два Беширевића ; Што пуштају два Беширевића, Не пуштају два Карахоџића ; Што пуштају два Карахоџића, Све вијече од Орашца Тале,

Он пос'јече за тридест јунака. Мало тако било постајало, Мало било, за дуго не било, Кад ето ти Јанковић-Стојана, Бојно копље на рамену носи; Како дође Јанковић-Стојане, Тако бојно копље положио, Положи га покрај вранца свога, Те прибоде Селим-алајбега ;

Ту се тешко исјекоше војске, Паде тама од неба до земље, Нит' се види небо ни земљица Од пустога праха пушчанога,

И од паре коњске и јуначке;

220

225

230

235

91()

245