Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме
270
261
Мало било за дуго не било, Јесте Српска војска достигнула И пред војском Шарићу Цвијане, За Цвијаном Јанковић Никола; Под Цвијаном коњиц узмахује, Те претура пјену преко себе, Преко себе п преко јунака;
И за њима тешка војска бјеше; Како који јунак дохођаше, Тако они јуриша чињаху.
Јесу Турци одвише јунаци: Затекао Селим алајбеже,
Што пропушта Селим алајбеже, Не пуштају два Беширевића ; Што пуштају два Беширевића, Не пуштају два Карахоџића ; Што пуштају два Карахоџића, Све вијече од Орашца Тале,
Он пос'јече за тридест јунака. Мало тако било постајало, Мало било, за дуго не било, Кад ето ти Јанковић-Стојана, Бојно копље на рамену носи; Како дође Јанковић-Стојане, Тако бојно копље положио, Положи га покрај вранца свога, Те прибоде Селим-алајбега ;
Ту се тешко исјекоше војске, Паде тама од неба до земље, Нит' се види небо ни земљица Од пустога праха пушчанога,
И од паре коњске и јуначке;
220
225
230
235
91()
245