Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

211

Моли Бога сестра Стојанова :

» Дај ми, Боже, вјетра од планине, „Да однесе маглу из пољица, „Да ја видим двије силне војске, „Чија л' гпне, чија л задобива,“ Тако она у ријечи била,

Ал' ето ти од Орашца Тала, Нови Тале двије мртве главе; Он удара сестру Стојанову: „Повнај, кујо, двије мртве главе ! „Која глава од кога јунака •< „Не удри ме, отпала ти рука ! „Ласно ми је познавати главе: „једно глава братучеда мога, „Братучеда, Јанковић-Николе, . „Друго глава Шарића. Цвијана, „Што је мене у мајке просио:

» У ту сам се двојицу уздала, „Еда би ме они осветили “

Тако они у ријечи били, |

Ал' ето ти Јанковић-Стојана, Голу сабљу у рукама носи,

Ману сабљом Јанковић Стојане, Те је мало Тала доватио, Довати га. по рамену десном, Десну му је руку осјекао,

Па још бритком сабљом узмахује, Те је Талу осјекао главу,

Па подвикну из грла бијела:

» А сада те, браћо моја драга, „Сад крајпни обломпомо крила, „Кад прзнога Тала погубисмо.“

250

255

265

2710

> сл 280