Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме
И Српске је војске погптуло
Не може се знати ни пребројит',
Нити има краја ни хесапа ;
А од Турске није остануло 285
До побјеже Бопчић Алија
Са дапиџом Глумац-Осман-агом,
Далеко су гором бијежали, -')
Па у гори стали говорити :
Говорио Боичић Алија : 290
»0 мој дајо, Глумац-Осман-ага !
» Оволику војску сатрошисмо
„Без царева бијела фермана,
„Брез везека п брез арзована, "")
„Брез пашине ситне бурунтије ! 295 - - уНикуд тамо, а никуд овамо:
„Никуд натраг, никуд наприједа.“
Тако они у ријечи били,
Пуче пушка из зелена луга, 2795 Те удари Боичић-Алију, 900
На лоше га мјесто ударила:
Међу пуца, ђе му срце куца,
На плећи му зрно излазило
И јуначко срце изнијело,
И бијеле комад џигерице ; 905
А утече Глумац Осман-ага,
Он бјежаше преко горе чарне,
Ал' говори неко из планине:
„Курво једна, Глумац-Осман-ага !
»да ти јеси јуче побјегао, ИО) 55) Бијежали је само ради стиха мјесто бежали. 59) И везек п араован ријечи су Турске, кло и ферман и бурун-
тија: везек ја прије нијесам чуо штити зпам шта значи; а, арзован (од арзотал) значи писмена модба или тужба.