Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

И Српске је војске погптуло

Не може се знати ни пребројит',

Нити има краја ни хесапа ;

А од Турске није остануло 285

До побјеже Бопчић Алија

Са дапиџом Глумац-Осман-агом,

Далеко су гором бијежали, -')

Па у гори стали говорити :

Говорио Боичић Алија : 290

»0 мој дајо, Глумац-Осман-ага !

» Оволику војску сатрошисмо

„Без царева бијела фермана,

„Брез везека п брез арзована, "")

„Брез пашине ситне бурунтије ! 295 - - уНикуд тамо, а никуд овамо:

„Никуд натраг, никуд наприједа.“

Тако они у ријечи били,

Пуче пушка из зелена луга, 2795 Те удари Боичић-Алију, 900

На лоше га мјесто ударила:

Међу пуца, ђе му срце куца,

На плећи му зрно излазило

И јуначко срце изнијело,

И бијеле комад џигерице ; 905

А утече Глумац Осман-ага,

Он бјежаше преко горе чарне,

Ал' говори неко из планине:

„Курво једна, Глумац-Осман-ага !

»да ти јеси јуче побјегао, ИО) 55) Бијежали је само ради стиха мјесто бежали. 59) И везек п араован ријечи су Турске, кло и ферман и бурун-

тија: везек ја прије нијесам чуо штити зпам шта значи; а, арзован (од арзотал) значи писмена модба или тужба.