Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

275

„Мали пораст, плећих широкијех, „Из бојна ве седла не виђаше, „Ваљатно је, Бог да га убије!

»У Од Удбиње Хрњавину Муја.

» И његова лудога Алила;

» Од Орашца будалину Тала;

» Од Кладуше старца Ћејфан-агу, „Сиједа му и брада и глава,

„И он носи пушку шеишану, „По ње му је крвју заливено, „А од по ње вуком зашивено,

» А на њу је од међеда глава, „А каква је, власи је узели! уЈаше стари суру бедевију, „Какова је, пзјели је вуди!

„Покривена. суром међедином. · „Је ћу силну јеку покупити.«

Како река, тако учинио, Велику је војску окупио, Шњоме хојде на старо селиште, На селиште, давно разбојиште, Ту се бјеше сила сакупила;

Но да рече будалина Тале,

Он говори старцу Ћејфан-аги : „Куда си се, кило, подигнула 2 »уда се с тобом ђеца подругују!“ за то стари ни хабера нема

Но говори Хазнадаровићу:

60

65

т0

15

80

»Куд ћеш војску, Ограпшћ-сердару '“

А сердар му ријеч проговара:

»Хоћу с војском на Дугу пољану,

» +“ Диклића чардак похарати,

85