Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме
275
„Мали пораст, плећих широкијех, „Из бојна ве седла не виђаше, „Ваљатно је, Бог да га убије!
»У Од Удбиње Хрњавину Муја.
» И његова лудога Алила;
» Од Орашца будалину Тала;
» Од Кладуше старца Ћејфан-агу, „Сиједа му и брада и глава,
„И он носи пушку шеишану, „По ње му је крвју заливено, „А од по ње вуком зашивено,
» А на њу је од међеда глава, „А каква је, власи је узели! уЈаше стари суру бедевију, „Какова је, пзјели је вуди!
„Покривена. суром међедином. · „Је ћу силну јеку покупити.«
Како река, тако учинио, Велику је војску окупио, Шњоме хојде на старо селиште, На селиште, давно разбојиште, Ту се бјеше сила сакупила;
Но да рече будалина Тале,
Он говори старцу Ћејфан-аги : „Куда си се, кило, подигнула 2 »уда се с тобом ђеца подругују!“ за то стари ни хабера нема
Но говори Хазнадаровићу:
60
65
т0
15
80
»Куд ћеш војску, Ограпшћ-сердару '“
А сердар му ријеч проговара:
»Хоћу с војском на Дугу пољану,
» +“ Диклића чардак похарати,
85