Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

267 „И посјећи шездесет пандурах, „Уфатити од крајине Рада, „Повешћу га на дворове жива, „Оправит' га цару у Стамболу.“ Ма не вели Туре: ако Бог да! Како што му ни помоћи не ће. Ондолен се сила загонила, Ударише на Дугу пољану, Робе робје, а сијеку главе, Они пале куле и чардаке, Опалшше сву Дугу пољану, Па удгрише на Диклића кулу; Но се бране шездесет пандурах ; Ал' долеће стари Ћејфан-ага, И упали сјајну шеишану, Од чардака дирек опучио. Да је коме стати, па поглејат'! Сва је вила на чардак уд рила, На чардака крвца удараше. Ту погибе педесет пандурах, Самоседми остануо Раде, На Рада су једанаес ранах, Ма све бије, ка" да рањен није. Од шездесет и седам диреках На седам је чардак остануо, А шездесет саломише Турци. Ондолен се Турци повратише, Они воде трист и тридес робах, Но се загна будалина Тале На дворове Вучкулинов-Вука, Похара му бијеле дворове, И његову секу заробио,

90

100

110