Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме
_ 269
Вика јунак Вучкулинов-Вука :
„Ха сад, браћо, за вјеру Христову ! |« Па у Турке коње угонише,
Но дочека стари Ћејфанљата
Џа велику суру бедевију,
На њег' удтри Пн рели Вуко, Стан' да видши муке од „бтарине ! Вуко јаше хата коња, врана,
А вранаш је гиван на кобилу,
За гриву је Фата под Турчином. Повјекоше старца Ћејфан-агу
И са њиме другах пет стотинах, П отеше робље свеколико.
[5] Б-] с || (41) сљ
Пеул капетан и Хрњетина Мујо.
Ми Боже чуда великога ! Кад се дјели срећа од несреће, Тавна ноћца од бијела дана, Удбињека се отворише врата, Те изиђе једна чета мала,
У чети су тридест и три друга. Ја ко ли је чети четобаша ' Четобаша Хрњетина Мујо, Барјак носи Спротан Алиле. Примише се горе уз Кунару, Уз Кунару високу планину; Кад дођоше к води чобаници, Туна Турци коње одјахаше,
ту, 294.
155