Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

_ 269

Вика јунак Вучкулинов-Вука :

„Ха сад, браћо, за вјеру Христову ! |« Па у Турке коње угонише,

Но дочека стари Ћејфанљата

Џа велику суру бедевију,

На њег' удтри Пн рели Вуко, Стан' да видши муке од „бтарине ! Вуко јаше хата коња, врана,

А вранаш је гиван на кобилу,

За гриву је Фата под Турчином. Повјекоше старца Ћејфан-агу

И са њиме другах пет стотинах, П отеше робље свеколико.

[5] Б-] с || (41) сљ

Пеул капетан и Хрњетина Мујо.

Ми Боже чуда великога ! Кад се дјели срећа од несреће, Тавна ноћца од бијела дана, Удбињека се отворише врата, Те изиђе једна чета мала,

У чети су тридест и три друга. Ја ко ли је чети четобаша ' Четобаша Хрњетина Мујо, Барјак носи Спротан Алиле. Примише се горе уз Кунару, Уз Кунару високу планину; Кад дођоше к води чобаници, Туна Турци коње одјахаше,

ту, 294.

155