Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

285

276

И понесе двије русе главе. Но да видиш Пеул-капетана ! Када виђе дванаест солдата, Ђе су њему редом изгинули, Проли сузе низ бијелу браду, Па; отиде трагом уз планину Докле стиже у планини Турке; На њих старац јуриш учинио, Неколико глава укинуо

И међ' њима главу Алилову, Па поврати коње и- кочије. Ал ето ти Хрњетине Муја ! Кад га виђе Пеул капетане, Привикну му из грла бијела: „Отани, курво, хрњави Мустава ! „Чију ли си кулу похарао г „А чију л си ђецу поробио #“ Па потеже копље убојито_ На Муставу у прси јуначке; Но Турчину добра срећа била, Коњ му паде на прва кољена, Високо га копље претурило ; Кад то виђе Хрњетина Мујо, Он потеже копљем убојитим На Пеула у прси јуначке,

Не погоди на коњу Пеула, Но вранчића међу оба ока. Вранац паде у зелену траву, А допаде Хрњетина Мујо,

Да Пеулу одсијече главу;

Но га добро старац дочекао На његову пушку Даницкињу,

210

220

225

230