Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

274

Погоди га у чело јуначко, Ђе саставља самур п обрве. Туре паде, а Пеул допаде, 240 Сабљом ману, откиде му главу,“ Прпвеза је ђогу у терћију, Па отиште право у приморје, Те укопа дванаест волдата,

286 Па отиде пребијелој кули; 245 Боље чува у приморју кулу. И одрани два нејака сина До доброга коња-и оружја, А удаде двије кћери младе Преко мора у земљу Латинску, 250 Те он стече добре пријатеље. Бог му дао. са животом здравље ! Вама, браћо, на срећно весеље !

. 59: Сењанин Тадија.

Још зорица не забијељела,

Ни даница лица помолила,

Од Сења све отворише врата,

И изиђе једна чета мала

За тридесет и четири друга; | 5 Пред њима је Сењанин Тадија,

Барјак носи Комнен барјактару, Отидоше брду у планину,

Примише се под Црвене ст јене.

Тадај рече Сењанин Тадија:: 1()

Шб, МА.