Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме
274
Погоди га у чело јуначко, Ђе саставља самур п обрве. Туре паде, а Пеул допаде, 240 Сабљом ману, откиде му главу,“ Прпвеза је ђогу у терћију, Па отиште право у приморје, Те укопа дванаест волдата,
286 Па отиде пребијелој кули; 245 Боље чува у приморју кулу. И одрани два нејака сина До доброга коња-и оружја, А удаде двије кћери младе Преко мора у земљу Латинску, 250 Те он стече добре пријатеље. Бог му дао. са животом здравље ! Вама, браћо, на срећно весеље !
. 59: Сењанин Тадија.
Још зорица не забијељела,
Ни даница лица помолила,
Од Сења све отворише врата,
И изиђе једна чета мала
За тридесет и четири друга; | 5 Пред њима је Сењанин Тадија,
Барјак носи Комнен барјактару, Отидоше брду у планину,
Примише се под Црвене ст јене.
Тадај рече Сењанин Тадија:: 1()
Шб, МА.