Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

287

278

„Браћо моја, и дружино моја, ! „Није л' мајка родила јунака, „Да отиде овмар-чобанину, „да донесе овна деветака, „Добра јарца од седам година, „За вечеру у моју дружину ;“ Ови јунаци ником поникоше | И у црну земљу погледаше, Ал не гледа Котарац Јоване, Веће скочи на ноге лагуне, Па он оде овчар-чобанину,

И донесе овна деветака, Добра јарца од седам година, Донесе их СОењанин-Тадији.

(Оба жива одерао брава,

Па их И грање, Грана дирне, стоји дрека јарца, Ован ћути, не пушта аваза. Тада рече Котарац Јоване:

„О Тадија, нашој чети главо ! „Ва што пусти браве одеране #“ Проговори Сењанин Тадија: „Видите ли, моја браћо драга ! „Какова је мука на хајвану,. „Још је већа мука у Турака,

_ „Кад нашега увате јунака;

„Који може муке поднијети, „Да ошути, моја браћо драга, „Ка' одеран ован кроз планину; „Који л муке отрпит не може,

» Од мене му Богом просто било, „Пек се врати Сењу на крајину.“