Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

"о сл

Па он скочи на ноге лагуне, А докопа пушку по средини, Оде право уз Црвене ст јене. Обазре се Котарац“ Јоване,

Ал' се десет повратило друга. Вели Јован Сењанин-Тадији : „Јер, Тадија, уплаши дружину 2 „Десет нам је друга побјегнуло.“ Вели њему Сењанин Тадија: „Нека бјеже, драги побратиме ! „Када су се онп уплашили

У Од живога одерана јарца,

уја како ће сјутра дочекати, „Побратиме, Хасан-агу Куну

„ П његових тридест крајишника, »брајшиника, како ватре живе 2“ Кад изишли под Црвене ст'јене, Обазре се Котарац Јоване,

Ал' још десет побјегнуло друга. Опет вели Котарац Јоване: ер; Тадија, нашој чети главо; „Јер уплаши тридест наших друга г ујош нам десет друга побјегнуло.“ Вели њему Сењанин Тадија: „Нека бјеже, Котарац Јоване ! „Када су се онп уплашили

» Од живога јарца одерана,

„ја како ће сјутра дочекати, „„фочекати Хасан-агу Куну

„И његових тридест крајишника, „Мој Јоване, како ватре живе 2“ Изиђоше- на Црвене ст'јене,

ТФ