Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме
289
Обазре се Котарац Јоване, 715 Ал' сам иде Комнен барјактару,
Па он рече Сењанин-Тадији :
„Мој Тадија! од тридест тројица,“
Вели њему Сењанин Тадија:
„Не бојте се, моја браћо драга ! 80 „Што уради тридесет јунака,
„Ако нама добра срећа буде,
»Оно могу три добра јунака,“
Ту их бјеше ноћца застанула,
Указа се један огањ живи, бо Побратиме, кроз јелове гране;
Рече ријеч Сењанин Тадија:
„Пије л мати родила јунака,
» Да отиде огањ да, уводи:
„Ил су Турци, па хајдуци #“ оф Скочи Комнен-на ноге лагуне,
А узима пушку по средини,
Одвуче се кроз јелове гране;
Кад он дође до огња живога,
Те погледа иза танке јеле, 95 Али сједе Удбињани Турци,
Међу њима Хасан-ага Куна,
Пију вино и бистру ракију;
Дође чаша Хабсан-аги- Куни,
Наздрави је у своју дружину : 100 „Здрави сте ми, моја браћо драга !
„Та у здравље тридест Удбињана,
„А у главу Сењанин-Тадије.
» ПЛ његових тридесет хајдука,
„Ако Бог да, те се удесимо !< 105 Кад се мрка накитише вина,