Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

289

Обазре се Котарац Јоване, 715 Ал' сам иде Комнен барјактару,

Па он рече Сењанин-Тадији :

„Мој Тадија! од тридест тројица,“

Вели њему Сењанин Тадија:

„Не бојте се, моја браћо драга ! 80 „Што уради тридесет јунака,

„Ако нама добра срећа буде,

»Оно могу три добра јунака,“

Ту их бјеше ноћца застанула,

Указа се један огањ живи, бо Побратиме, кроз јелове гране;

Рече ријеч Сењанин Тадија:

„Пије л мати родила јунака,

» Да отиде огањ да, уводи:

„Ил су Турци, па хајдуци #“ оф Скочи Комнен-на ноге лагуне,

А узима пушку по средини,

Одвуче се кроз јелове гране;

Кад он дође до огња живога,

Те погледа иза танке јеле, 95 Али сједе Удбињани Турци,

Међу њима Хасан-ага Куна,

Пију вино и бистру ракију;

Дође чаша Хабсан-аги- Куни,

Наздрави је у своју дружину : 100 „Здрави сте ми, моја браћо драга !

„Та у здравље тридест Удбињана,

„А у главу Сењанин-Тадије.

» ПЛ његових тридесет хајдука,

„Ако Бог да, те се удесимо !< 105 Кад се мрка накитише вина,