Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

290)

Све је пјано како и помамно, Поспало је како и поклано, Уз јелике пушке прислонили Привуче се Комнен барјактару, Покупи им свијетло оружје, Па затрпа у јелово грање,

Ал' не може сабље Куничине,

Јер је-Куна притиск'о пода се, Око њега тенеф превијече, ' Испод њега сабљу извадио, Однесе је Сењанин-Тадији,

Пита њега Сењанин-Тадија :

„Што је тамо, Комнен-барјактаре 2 „Што је тамо код огња жпвога 2“ Каже њему Комнен барјактару: „О Тадија, нашој чети главо ! „Код огња је Куна Хасан-ага

„Са његових тридест Удбињана,

» Све је пјано како и помамно, „Поспало је како и поклано,

» Оружје сам њима покупио,

» Све закопо у јелово грање.“

Не вјерује Сењанин Тадија,

Док не виђе сабљу Куничину, Позна сабљу Хасан-аге Куне, Дигоше се до огња живога,

Ал' спавају око огња Турци,

Су три стране опколи Тадија:

С једне стране од Сења Тадија, С друге стране Комнен барјактару, С" треће стране Котарац Јоване; Запете им пушке донесоше,

110

115

120

125

[30

135