Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме
290)
Све је пјано како и помамно, Поспало је како и поклано, Уз јелике пушке прислонили Привуче се Комнен барјактару, Покупи им свијетло оружје, Па затрпа у јелово грање,
Ал' не може сабље Куничине,
Јер је-Куна притиск'о пода се, Око њега тенеф превијече, ' Испод њега сабљу извадио, Однесе је Сењанин-Тадији,
Пита њега Сењанин-Тадија :
„Што је тамо, Комнен-барјактаре 2 „Што је тамо код огња жпвога 2“ Каже њему Комнен барјактару: „О Тадија, нашој чети главо ! „Код огња је Куна Хасан-ага
„Са његових тридест Удбињана,
» Све је пјано како и помамно, „Поспало је како и поклано,
» Оружје сам њима покупио,
» Све закопо у јелово грање.“
Не вјерује Сењанин Тадија,
Док не виђе сабљу Куничину, Позна сабљу Хасан-аге Куне, Дигоше се до огња живога,
Ал' спавају око огња Турци,
Су три стране опколи Тадија:
С једне стране од Сења Тадија, С друге стране Комнен барјактару, С" треће стране Котарац Јоване; Запете им пушке донесоше,
110
115
120
125
[30
135