Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

бо (Коле ко

А Тадија Куни прискочио,. Удари га ногом у стражњицу,

А викну му грлом бијелијем : „Устан', курво, Хасан-ага !луно ! „Дошто ти је Сељанин Тадија „Су тридесет и четири друга „У походе око огња живог,“ Скочи Куна кан' да зе помами, Привати се сабље оковане,

А кад)виђе, ђе му пусте нема, Он попледа на евоју дружину, А дружина за пушке дугачке, Ал пушака уз јелике нема; Онда викну Сењанин Тадија : „Устан', курво, Хасан-ага Куно !

» У мене је свијетла оружје, „Устан' вежи тридест крајишника,

„Јер, тако ми моје вјере тврде! „Ако пукне тридесет пушака, „Свијех ћу их од једном повезал'.“ Кад се Куна виђе на невољи, Он устаде на ноге лагуне,

Те он веже своје Удбињане ; Куна веже, а Комнен притеже; Свева Куна тридест крајишника, Куну веже Комнен барјактаре. Па одоше у јелово грање, Извадише свијетло оругије,

О Турцима објесиш' оружје; Оћераше тројица хајдука, Оћераште тридесет Турака, Оћераше Сењу на крајину.

140

145

150

155

160

170