Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме
2
“2
288
Кад су били Сењу на капију, Чудило се мало и велико, Говориле Сењанке ђевојке : „Боже мили! чуда великога | „ће свеваше три добра јунака, „Три јунака, тридесет Турака, „И без ране п без мртве главе: |« Проговори Сењанин Тадија: „Не чуд'те сег Сењанке ђевојке, „То се срела срећа п несрећа, „Моја срећа, њихова несрећа, „Моја срећа несрећу свезала.“ У то доба под бијелу кулу. Свијех тридест баци у тавницу, Па на благо одсијече Турке: За тридесет три товара блага. Дође блато Сењанин-Тадији,
Ал' излази Тадијина мајка,
Па Тадији сину проговара : „Знаш ли, сине, Сењанин-Тадија 7 „Куна ти је баба погубио.“ Кад то зачу Сењанин Тадија, Узе њима три товара блага,
Па он пушћа тридесет Турака Испод сабље тавници на врата; Кад наљезе Куна Хасан-ага, Клону сабља, отпаде му глава.
180
190