Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме
“у
29
284
40). Златија старца Ћеивана.
Јене Богу, вала јединоме !
Књигу шише царе од Отамбола,
Те је шаље старцу Ћеивану :
» Чујеш мене, старче Ћепване,
„Опреми се на цареву војску, 5 ујал 6' опреми, јал одмјену нађи
„Без промјене за девет година, _
уЈера ти се од ина не може.“
А кад старца књига допанула,
Књигу учи стари Ћеиване, 10 Грозне сузе низ образе лије,
Шњима кваси пребијелу браду;
Невоља му сузе прољевати, Јер не о Е порода, После једну ћерку јединицу, 15
Та. Златију лијепу ђевојку; „Па га пита Златија ђевојка:
» О мој бабо, стари Ћеиване !
» Откуд књига, од кога ли града 6 „Шта л' се у њој жалостиво пише, 920 „Те ти рониш сузе од очију 2“
Вели Златки старац Ћепване:
„ ћери моја, Златија ђевојко !
„Ањига није ни од кака града,
„Већ је ферман цара честитога : 25 „Дар ме зове на његову војску,
„Да војујем за девет година
ЈУ, 108.