Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

“у

29

284

40). Златија старца Ћеивана.

Јене Богу, вала јединоме !

Књигу шише царе од Отамбола,

Те је шаље старцу Ћеивану :

» Чујеш мене, старче Ћепване,

„Опреми се на цареву војску, 5 ујал 6' опреми, јал одмјену нађи

„Без промјене за девет година, _

уЈера ти се од ина не може.“

А кад старца књига допанула,

Књигу учи стари Ћеиване, 10 Грозне сузе низ образе лије,

Шњима кваси пребијелу браду;

Невоља му сузе прољевати, Јер не о Е порода, После једну ћерку јединицу, 15

Та. Златију лијепу ђевојку; „Па га пита Златија ђевојка:

» О мој бабо, стари Ћеиване !

» Откуд књига, од кога ли града 6 „Шта л' се у њој жалостиво пише, 920 „Те ти рониш сузе од очију 2“

Вели Златки старац Ћепване:

„ ћери моја, Златија ђевојко !

„Ањига није ни од кака града,

„Већ је ферман цара честитога : 25 „Дар ме зове на његову војску,

„Да војујем за девет година

ЈУ, 108.