Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

285

04 „Без промјене, моја мила ћерко ! » А ја сам ти, ћери, остарио, „Те не могу више војевати.“ Но говори Златија ђевојка :

» О мој бабо, стари Ћеиване ! „Сакрој мене рухо сератлијнско, „Ка' што носе цареве делије; „И дај мене свијетло оружје

„ 1 твојега косната, мркова,

„ ПИ с рамена танка џевердана,

» И од бедре сабљу са очима, уја ћу ићи на цареву војску „Без промјене за девет година.“ „То је старац једва дочекао, Пореза јој рухо сератлијнско, Ка' што носе цареве делије; Даде ћери евијетло оружје,

И даде јој косната мркова,

И .с рамена лака џевердана,

И од бедре сабљу са очима; Опреми се Златија ђевојка, Поја' коња, оде у крајину

До цареве силе п ордије.

А кад дође у цареву војску, Све устало мало и велико,

Те гледају лијепу ђевоју, ЈЕ Па међ' собом говораху Турци: „Добра коња и добра јунака, „У одмјени старца Ћеивана !“ Златка, оде цару честитоме,

Цар је тури над војском везиром,

295 Те војева на царевој војсци

4()